ŠTA KAŽU POZNATI?

Pavle Zelić, magistar farmacije, diplomata, pisac i scenarista, Ekspert Svetske zdravstvene organizacije, Saveta Evrope i EU, Član Akademije farmaceutskih nauka Francuske, Menadžer za međunarodnu saradnju, evropske integracije i komunikacije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, jedan od naših najvećih intelektualaca, koji privlači sve veću pažnju opšte i stručne javnosti, ovako govori o mom Fantastičnom paru:

Pavle Zelić

Roman „Fantastični Par“ Mirka Bogdanovića smešta čitaoca u svet bliske budućnosti, gde se granice između realnosti i virtuelne stvarnosti prepliću na neočekivane načine. Prvi deo trilogije „Adam i Eva 2.0“ otvara intrigantna pitanja o ljudskoj intimi, tehnološkom napretku i odnosima u digitalnom dobu. Kroz priču o bračnom paru koji traži spas za svoj brak u virtuelnom svetu, autor nudi provokativnu i pronicljivu kritiku savremenog društva i našeg odnosa prema ljubavi, seksu i privatnosti u digitalnom okruženju.

Radnja romana se vrti oko bračnog para, Adama i Eve, koji su uhvaćeni u kolotečinu svakodnevnog života. Uprkos snažnoj emotivnoj konekciji koju su osećali u mladosti, njihov brak počinje da stagnira, ali sve se menja kada postanu korisnici najnovijeg tehnološkog izuma – sistema „Fantastični Parovi” (FP), koji obećava da će unaprediti njihove ljubavne i seksualne živote.

Ovaj uređaj funkcioniše kao virtuelna stvarnost, omogućavajući korisnicima da kroz stimulisane seksualne doživljaje i emocionalne interakcije ožive svoju strast i intimnost.

Od samog početka, Bogdanović nas uvlači u svet gde tehnologija redefiniše pojam ljubavi i braka. Adam i Eva nisu samo običan par – oni su predstavnici moderne srednje klase, društva koje je polako gubi dublju emotivnu povezanost, dok istovremeno čezne za istom. Njihova interakcija sa FP tehnologijom otvara pitanja o etici, moralu i privatnosti, dok kroz njihove oči pratimo kako virtuelna realnost menja njihov odnos.

Detalji poput virtuelnih maski koje simuliraju osećaje i emocije deluju kao ključni element u razvijanju romana, i ove inovacije služe kao metafora za emocionalnu otuđenost koju savremeni parovi često doživljavaju. „Fantastični Parovi“ ne nude samo seksualno zadovoljstvo – oni obećavaju dublje razumevanje potreba i zadovoljstava korisnika, nešto za čim Adam i Eva podsvesno već dugo tragaju.

Roman se može svrstati u žanr “tehnološke distopije” i “soft science fiction” (naučna fantastika koja se više bavi društvenim implikacijama tehnologije nego tehničkim detaljima). U ovom delu, autor se fokusira na psihološki uticaj tehnologije na ljudske odnose, čineći ga sličnim delima kao što su „Her“ Spajka Džounza, gde virtuelni svet pruža utočište od stvarnog sveta, ili „1984“ Džordža Orvela, gde tehnologija služi kao sredstvo kontrole, ali i otuđenja.

Međutim, za razliku od tipičnih distopija, „Fantastični Par“ nudi nijansiraniji prikaz tehnologije: ona nije ni inherentno zla ni spasonosna, već se pokazuje kao alat čiji efekti zavise od toga kako ljudi biraju da je koriste. Autor postavlja moralne dileme, ali ne nudi jednostavne odgovore, već čitaocu ostavlja prostor za sopstvene interpretacije.

Devojka iz virtuelne realnosti

U svetskoj književnosti, postoji nekoliko dela koja istražuju slične teme, ali kroz drugačije pristupe. Poredeći „Fantastični Par“ sa pomenutom „1984“ Džordža Orvela ili „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija, vidimo da je Bogdanovićevo delo manje pesimistično. Dok Orvel i Haksli prikazuju svetove u kojima je tehnologija korišćena kao sredstvo represije, Bogdanovićev svet koristi tehnologiju kao sredstvo za pronalaženje intimnosti, čak iako ta intimnost dolazi uz cenu etičkih kompromisa.

Slično kao u delu „Her“ gde protagonista razvija osećanja prema veštačkoj inteligenciji, „Fantastični Par“ istražuje kako tehnologija može da zadovolji emocionalne potrebe koje ljudi možda više nisu u stanju da ostvare u stvarnom svetu. Razlika je u tome što Bogdanović ispituje tradicionalni koncept ljubavi i braka u digitalnom svetu, dok Džounsova priča prati individuu u potrazi za smislom.

Roman takođe može podsećati na „Crno ogledalo“ (Black Mirror) – poznatu seriju koja se bavi distopijskim posledicama tehnologije na ljudske živote. U epizodama poput „San Junipero“, gde tehnologija omogućava ljudima da prežive u virtuelnom raju, prepoznajemo slične motive kao u „Fantastičnom Paru“. Međutim, dok „Crno ogledalo“ često ima zlokoban, negativan ton, „Fantastični Par“ se više bavi preispitivanjem našeg moralnog kompasa i slobodne volje.

Zabrinuti par

Jedan od ključnih aspekata romana je psihološka dubina glavnih likova.

Adam i Eva su kompleksni, stvarni, sa svim svojim nesigurnostima i nadama. Njihova želja da spasu svoj brak preko tehnologije može se čitati kao refleksija modernih brakova, gde mnogi parovi traže spoljašnja rešenja za unutrašnje probleme. Njihova dilema je univerzalna: kako održati bliskost u svetu koji postaje sve više digitalan i distanciran.

Uspostavljanje ravnoteže između realnog i virtuelnog života i pitanja vernosti u digitalnom okruženju daju romanu dodatnu slojevitost. Uređaj FP postaje metafora za sva iskušenja s kojima se savremeni brakovi suočavaju, bilo da su ona stvarna ili virtuelna.

Kroz ovaj roman, Bogdanović pruža i oštru kritiku društva u kojem tehnologija sve više oblikuje naše intimne živote. Autor upozorava na opasnosti preteranog oslanjanja na tehnologiju, ali takođe pokazuje i njene mogućnosti kao alata za emocionalnu i seksualnu regeneraciju. Pitanje koje se provlači kroz ceo roman je: koliko smo spremni da žrtvujemo za trenutke virtuelne sreće?

„Fantastični Par“ je roman koji na izvanredan način kombinuje elemente naučne fantastike, psihološkog trilera i društvene satire. Bogdanović donosi originalnu i provokativnu priču koja tera čitaoce da preispitaju granice između stvarnog i virtuelnog, između ljubavi i zavisnosti, i između intime i tehnologije. Svojim složenim likovima i inovativnim zapletom, ovaj roman će sigurno izazvati brojne diskusije o budućnosti ljudskih odnosa u digitalnom dobu.